跳到主要內容區塊 :::
:::
  •  745
  •  0
  • FB圖示
  • line圖示
卓群布農族天象傳說
TIME:

  • 字幕列表
  • Na muqnang azak muncanaʼan tiʼ macingav suʼun is tu itu qabasan a qalinga mangkiʼiʼ.
    我再次來這裡訪問一些神話故事,先請問你叫什麼名字?
  • :Katmiʼ
    (無中文紀錄)
  • Katmiʼ. Maʼaz tu siduq ?
    Katmi’,那姓氏呢?
  • Qalavangan
    姓黃
  • Qalavangan a qa ?
    姓黃是嗎
  • Piin ca qamisan suuʼ haipiʼ ?
    你今年幾歲?
  • Mapituʼun qan vaauʼ in.
    七十八歲了
  • Mapituʼun qan vaauʼ.
    七十八了,今天所要討論的是關於星星。
  • Maupaʼi madiaʼin ca sincingav naam a palaciat bituqan mangkiʼ a qalinga.
    因為我們已訪談了很多有關這些星星的事,
  • Makua ca tinanʼan suuʼ qabas palaciat bituqan mangkiʼ ?
    你以前所聽到有關這些星星是怎麼樣的呢?
  • Ala makua ca pismantuqan palaciat bituqan mangkiʼ dau ?
    關於這些的想法是怎樣的呢?
  • :Maca madadaingaz qabas a tupa ca malkaciat bintuqan tu,
    祖先對星星的看法是,把星星當成人來看。
  • Bunun amin qa ?
    也是人是嗎?
  • Anaqa tupaʼun nai tu, anaqa niiʼ tu maszang ca kidaingas bituqan dii,
    所以他們說,星星致所以大小不一,是因為有的人無所做為。
  • Uu
    是的
  • Uaʼ maiza ca abuqan.
    有的是富裕的
  • Ba uu.
    是啊
  • Salin tu buqan ca atitikic mangkaʼin
    小顆的星星表示富貴的
  • Uu
    是的
  • Maca mamasqaʼ mangkaʼ a na ukaʼ is kamaʼazun,
    那些大顆星星是毫無所有,清寒的
  • Malangqac qa.
    貧窮吧
  • Maupataʼ ca madadaingaz taqus palaciat bituqaniʼ.
    祖先對星星的說詞是這樣的
  • Ala maszang is bunun amin ca mangkaʼiʼ qa ?
    就是如同族人一樣的
  • Uu
    就是
  • :Bunun ca bintuqan na amin ca nastuʼ mangkiʼi.
    星星是人,地面上的族人也是
  • Uu, bunun qun i.maca atitikic mangkaʼin a abuqanang kaʼ.
    是的,原來是人,那些小星是飽足的。
  • Ala sintukua ca abuqan dii kiʼ ?
    這個飽足的是什麼意思呢?
  • kanimuciʼ.
    富裕(日語)
  • Ala kanimuciʼ a.madiaʼ ca...
    是很有錢財…,擁有很多…
  • Madiaʼ ca mamaʼaz.
    有很多的物資,即是所謂的小星星「望族」
  • Uu
    是的
  • Madiaʼ ca mamaʼaz haʼan kumbuʼ lumaq.
    家中有很多的財物
  • Ba uu.
    就是啊
  • Maca mamasqaʼ mangkaʼ in a ukaʼ is mamaʼaz,
    大顆星是缺乏財物
  • Mamaʼhuq mangkaʼ aʼ ca tupaʼun suʼu tu mamasqaʼ?
    閃亮的那些星星叫做大顆的嗎?
  • Uu,
    是的,沒什麼物資,就如沒有東西擋一般的(閃亮)
  • Ukaʼ is qaqailang haʼan kumbuʼ is lumaq nai,
    家中沒東西阻擋,沒什麼家物
  • Uu.
    是的
  • Ala tupaʼun tu, ala maupa bunun haip iʼ tu ,
    即是所謂,現代人說法是懶惰,家裡空無一物
  • Baʼ uu.
    是啊
  • Maupaʼi mamasqaʼ a nai saduuʼan dii,
    因他們看起來是大顆的,所以是大而清貧者
  • Uu
    是的
  • Mamasqaʼ a.
    就是大顆的
  • Ala maszang is bunun tu maiza ca maqalac a ciin maʼazac kanaʼ ?
    就如族人是有貴族和平民是嗎?
  • Uu.maca maitangan mangkiʼ in a abuqan a nai.
    Maitangan是貴族的
  • Uu
    是嘛
  • Atitikic dau saduuʼan dii abuqan a nai.
    是富足者所以看起來是小小的
  • Uu
    是的
  • Maupataʼ ca madadaingaz.
    祖先是如此的想法
  • Maiza amin ca tupaʼun tu bunuq a, acang ka
    有的稱為bunuq,是聚落區域(星河)
  • Bunuq a ?
    沙河嗎?
  • Uu
    是的
  • Maca bunuq a cias
    沙河是那個…
  • Tanluluslu madiaʼ a.
    眾多聚集的…
  • Uu
    是的
  • Mungaʼ...maupa tanʼauku tu, maupa bunuk a.
    很像是…所聽到的就是如同砂粒一般
  • Uu, bunuq ac kanaʼ acang.
    是的,bunuq 是大聚落
  • Uu
    是的
  • Acang ac kaduaʼ qa ?
    那是個聚落(社禝)
  • Uu, acang ac kanaʼ.
    是的,那是個聚落(社禝)
  • Anaqa tupaʼun tu maidasaʼ ca qainsazaʼ dii,
    所以qainsaza’(整筋線)是整體的,有屬人的qainsaza’,也有屬猴的qainsaza’
  • Baʼ maupataʼdau ha !
    就是這樣子的
  • :Uu
    是的
  • Maca qainsazan hutung a atitikic.
    屬猴的qainsaza’是小的(聚落)
  • Atitikic qa.
    是小的
  • Maca qainsazan bunun a mamasqaʼ.
    有屬人的qainsaza’是大的(聚落)
  • Uu
    是的
  • Maupataʼ ca bintuqanin.
    星星即是這樣子(分別)
  • Mamasqaʼca…,
    是大顆…,你還能分辨出這些qainsazan嗎?
  • ha?
    什麼?
  • maqanciapang asu saduus qainsazan mangkiʼ ?
    你還能分辨出這些qainsazan嗎?
  • Maqanciap quna.
    當然會
  • Uu.maca qainsazan a cias tu dangiʼas bunun matasʼi duun aʼ?
    是的,qainsazan是族人整線用的是嗎?
  • Uu, maupa taʼ haʼan dii mapaskuc is duun a
    是的,是這樣整線(綁)用的。
  • (No Record)
    整線…
  • Na maupa taʼ haʼan dii …,
    這樣子用…,中間他們是這樣…
  • Uu
    是的
  • Citaʼ ca tupaʼun nai tu qainsazan.
    所謂的qainsazan就是那個
  • Na ala malasansan ca bituqan dii
    那星星是成直線排列…
  • Malasansan ca sincuqcuq haʼan dii kiʼ.
    插在這裡是成直線,在這裡,在這裡,這裡,在那裡
  • Maca micqang dii ha na padangiʼan nais maupa taʼ i na sindazaʼan
    中間他們就放這樣的,因為他們穿過打線棒,這個樣子
  • Uu.makua cuna tupaʼun tu icia bunun a, icia hutung ?
    是啊,為什麼被稱做是人的,是猴子的,被qainsazan區分…
  • Na niapis madadaing, maiza amin ca icia bunun a,
    不知道祖先何意,也有的是屬人的,也有的是屬猴的
  • Uu
    就是啊
  • Na niapis madadaing, maiza amin ca icia bunun a,
    不知道祖先何意,也有的是屬人的,也有的是屬猴的
  • Uu
    是嘛
  • Maiza amin ca tupaʼun tu haul, macial hala qai saduuan,
    也有稱為河川的,非常地好看,若是天空很清晰時,星星會很多,星河是非常好看的
  • Uu. mungaʼ maupas haul ca
    是啊,是非常地像河
  • ala haul bintuqan,uu haul bintuqa
    如果是星河,是星河
  • Macial sala saduuʼan ca haul is bintuqan a.
    星星成河狀是非常好看的
  • Uu
    是的
  • Maupataʼ ca madadaingaz qabas taqu.
    以前祖先們就是這樣教導
  • Ala hauling kanaʼ, maiza acangun a…,
    那是河川,也有聚落(城)…,他們也有河域…
  • Uuca…, maca hivhiv nitaʼ mangkiʼi, minuqasʼazang kiniʼ.
    即是…,我們這些風,是死於非命的(靈)
  • Baʼ hivhiv iʼ ? uu.
    是說「風」嗎? 是啊
  • Uu, maca simucqut dau ka , na naitaʼ ca minhivhiv.
    是的,上吊者,成了風的就是他們
  • Uu.
    是嘛
  • Maca naikin a. ala tatuiʼ haʼan dii kiʼ,
    這些是,倘若是在這裡,這個樣子懸著,就往那邊碰撞,就往這邊…
  • na maipa aiza, na maipa dii, niiʼ tu panduu ca simucqutiʼ.
    往那邊,往這邊,上吊者是停止不了的
  • :Uu
    是啊
  • Min hivhiv ca...
    變成了風
  • Isʼang nai kiʼqa.
    他們的靈嗎?
  • Uu ca isʼang nai.
    是的,他們的靈鬼
  • Uu
    是啊
  • Maca munqanuʼ mangkun a, minunqanuʼ mangkunin a,
    若是那些被水沖走,那些溺斃者,祖先們說:他們是無法起火的。
  • Niiʼ tu usapuzan dii, muhaz ca ngulus malacuzuk,
    無法起火是因其嘴唇成圓形,他們一直吹著火
  • niiʼ tu tinsapuz dii luvus, luvuc dii ihaʼan haul a nai...
    無法吹起火來因為是濕的,他們在河裡淋濕…
  • Uu.
    是啊
  • luvuc dii ihaʼan haul a nai...
    因為他們在河裡淋濕…
  • maca minungqanuʼ mangkiʼi.
    這些被水沖走者即是如些
  • Uu
    是的
  • Maupa taʼ ca madadaingaz taqu tu...
    祖先們是這樣的講述
  • Uaʼ minmaʼaz ca minungqanuʼ mangkiʼ ?
    被水沖走者會變成什麼呢?
  • Ha ?
    什麼?
  • Na minmaʼaz ? maupas simucqut lanqasʼaz tu minhivhiv.
    會變成什麼呢?就如上吊者變成了風一樣。
  • Maqat ihaʼan haul mangkiʼ..., ala tupaʼun nai tu… ,
    就是河床裡的…,他們該稱為…,這些被水沖走者被稱之為…,不要單獨涉水,否則會被捉…
  • Tikahaʼ ?
    水鬼嗎?
  • Uu.
    是的
  • Uu, ala tikahaʼ i qa .
    是的,就是水鬼啦
  • Maca madadamu dau haʼan haul a a, minungqanu
    在河水會捉人的,是被水沖走者,是之前被水沖走者
  • Uu
    是的
  • Maiza ca madamu haʼan haul a na.
    河水裡有會捉(人)的
  • Uu
    是的
  • Niiʼ tu tantitini saungkat dii na ...
    不要單獨涉水,否則…
  • Damuun
    被捉住
  • Mucqaʼ amuu sizaʼus tupaʼun tu piscailu kaʼ.
    不小心會被急流漩渦吸走
  • :Uu
    是的
  • Ala qanituʼinang kanaʼ in ca ...
    它們就成了水鬼靈…
  • Dangiʼas tiqmaʼ..., dangiaʼan daus tu... tikahaʼ dau ca
    有水浪之處…,據說是有…,水鬼靈…
  • Uu, maupataʼ piscailu...,
    是的,這樣子成漩渦…,為什麼稱之為水鬼靈,就是人被水沖走
  • Uu, maupataʼ piscailu...,
    是的,這樣子成漩渦…,為什麼稱之為水鬼靈,就是人被水沖走
  • :Uu
    是的
  • sicailu mangkaʼ in.
    是成急流漩渦的水
  • Uu, maupa taʼ a qa.
    是的,就是如此,還有些什麼有關這些星星的嗎?
  • :Uu
  • Na saduuʼanku..., tanʼaun tu,
    以我的看法,感覺上,地上的人如何,星星那邊也就會是如何
  • pavazus tu... ala qalac is maitangan a dau.
    被區分…,為平庸與貴族者,星星是這樣的區分嗎?
  • Uu, uutu maca maiza ca tupaʼun nai tu hangkul ac kanaʼ i ti ?
    是的,但是也有的被稱之為hangkul(火靈)
  • Uu hangkul.
    是鬼火靈
  • Na salit maiza ca bunun haʼan itaʼaniʼ,
    就將警示我們當中的人,在森林裡招致不幸
  • maca mucqa maiza ca bituqaniʼ ala mauhataʼ dau
    若是突然有星星如此指向那一邊,那麼不幸者就會在那裡
  • Uu
    是的
  • Maupataʼ ca madadaingaz qabas.
    以前的祖先就是如此
  • Tupaʼus(takitudu)... hamkul ca ngaan is initaʼ ?
    卓群布農族人稱之為hamkul嗎?
  • Hangkul
    鬼火靈(磷火)
  • Uaʼ tupaʼun takasingʼiʼ mangkaʼ tu sangkul aʼ.
    信義鄉布農族稱之為sangkul
  • Hangkul..., hangkul naupa.
    好像是hangkul
  • hangkul ca initaʼ
    我們的hangkul
  • tuza
    對…,這個部份…
  • Tupaʼun qun tu hangkul na.
    就是叫做hangkul
  • Uaʼ, maca qabas a..., qal na sinaduus....
    以前…,是否看過彗星,從天空上…飛過
  • Manaq is kakalang pa ?
    是射螃蟹是吧?
  • Maiza amin ca bintuqan sapuz mangkaʼ a ?
    也有那些彗星
  • Uu
    是嘛
  • Mintung dau maca laqaiʼis machuas taivang ti ,
    偶然也靠近這台灣經過的,若是這樣子飛過時,會看到尾巴的
  • Niiʼ ak maqanciap is tiʼ.
    這個我不清楚
  • Mungaʼ maupas tupaʼun tu hangkul dii kun
    是很相似鬼靈這樣子的
  • Uu, sana ciatun...
    是嘛,就像…
  • Uu, mungaʼ maupatiʼ.
    是的,就很類似這個
  • Ala ciatuniʼ na.
    那就是它了
  • Niiʼak maqanciap is tupaʼun tu dangiʼas visvis.
    我是不知道彗星的有尾巴的,那麼火就是可想像的大了,就如你所形容的托著尾巴
  • Uu
    就是啊
  • Mungaus ca aiza, na maiza ca maʼhuq haʼan hikuʼ na.
    那是在前端,後面帶有光亮
  • Baʼ uu.
    是的
  • Maupataʼ , qalna ciatiʼ ca dii kiʼ na.
    這樣子啊, 想像中一定是它
  • Na tanama palaqanciap is bintuqan haʼan ngalas buan a .
    請你試著談論月亮旁邊的星星,你怎麼稱呼那些星星呢?
  • Mahalak is buan a ?
    牽著月亮的嗎?
  • Ala tukua ca madadaingaz is bituqan dii kiʼ ?
    祖先們對這個星星的說(想)法是如何?
  • Uuca madadaingaz maca na mintasal ca buan a,
    祖先對月亮的出現,因為從月亮未出現,如未見月亮
  • Uu
    是的
  • Tupa tu na maiza buan dii na maiza ca bituqan
    敘述說:那大大的星星出來牽著月亮,表示月亮也將會出現。
  • Uu
    是的
  • Uaʼ.nanuʼ ca bintuqan dii tu tukuciat buan dii kiʼ.
    這星星是同屬於這個月亮的
  • Uu.
    是嘛
  • Uiʼ, salat na maiza ca buan maca maizin
    就是啊,表示月亮就會出現了,因這星星出來有牽著月亮
  • Uu
    是啊
  • Mudaan,
    走著走,月亮走到那兒,星星就跟到那兒
  • na lalavian cia.
    將尾遀著它
  • lavivian cia qa
    尾遀著它啊
  • Uu
    是的
  • Uaʼ. tinanʼa kas madadaingaz qabas tu, ihaʼan tiʼ ca tadangiʼas maitangusin a madadaingaz mangkiʼ ?
    你曾聽過祖先們說,祖先(亡魂)的歸宿就在這裡嗎?或是歸回那裡?你不曾聽過這些話語嗎?
  • Pancaʼan taʼ ca maitangusin a isʼang is
    據說祖先們的靈魂歸回到那裡。
  • Uu na.maupataʼ, tanʼa kak madadaingaz amin tu,
    就是啊,我也曾聽過老人這樣的講述;這個月亮,我們就在月亮內,
  • haʼantas tupaʼun tu micqang is buan dii kiʼ.
    我們就在月亮內,我們就是在月亮之中
  • Uu
    是啊
  • Ala acang nitaʼ ca buan dii iʼ.maupataʼ ca madadaingaz qabas.
    月亮就是我們(祖靈)的聚落(歸宿)
  • Acang ita dau ca buan dii kiʼ a,
    月亮就是我們的部落,所以就是有那個星星帶著我們走…,這樣子繞著走
  • Uu
    是的
  • Adasus bituqan dii kiʼ ca acang initaʼ dii kiʼ,
    星星帶著我們的(靈魂)部落,因為據說我們是在地球上是繞著的
  • Maupataʼ ca madadaingaz, niiʼtaʼ tupaʼun
    祖先(的想法)就是如此,我們不是靜靜在此地停止不動的
  • :Uu
    是的
  • mabilaulu dau ca dalaq dangiʼanta dii kiʼ.
    我們所在的地(球)圓的
  • Uu.
    是的
  • Uaʼ maca pismangtunku ha, na taqu ca madaingaz qabas ,
    若是回想起來,老人們就會說,清楚所看到的還是那座山(地球真的會繞的想法)
  • Uu
    是的
  • maqat tupa ka nai tu tikbilauluta.
    他們說:我們是繞著動的
  • Uu
    是的
  • Maupataʼ ca madadaingaz taqu.
    祖先是這樣子講述的
  • Uu
    是啊
  • Tikbailaulu dau ata haʼan dalaq tiʼ.
    地球上是繞著的
  • Uu, maizang ca dumaʼ ngaan is bituqan kalulun muʼu tu , tukauʼun ca dii ha…?
    是的,還有些你們所知道的星星名稱,這個叫什麼? 這個叫什麼?在天空中所知悉?
  • Uaʼ maizang qabas ca na mucqaʼ pacqalas bunun tu
    也許還有以前族人所認識的qaisazan(組合、星座),你所聽到的約有幾個呢?
  • qainsazan ?
    (指星星組合概念或名稱)
  • Uu, qaisazan dii kiʼ. maiza tanʼaun suʼu piia ?
    是的,這所知道qainsazan(指星星組合概念或名稱)有多少呢?
  • Paat naupa cina taau kac kanaʼ ?
    那是有四個或是三個…?
  • Uu, maiza
    是啊,有(多少)
  • Minpungulak ti taau cina paat
    我已忘了是四個或是三個
  • Uu
    是的
  • minpungulak tu piaa ca qauʼ….,
    我忘了到底是有幾個根柱,我是還沒有見過這個星星
  • Uu. tinaʼankas tupaʼun tu tanpipituʼ dii ?
    是的,那麼你聽過這個「七個(星星)」嗎?
  • ha ?
    什麼?
  • Tanpipituʼ dii kiʼ.
    這個「七個(星星)」
  • Tanpipituʼ a ?
    七個(星星)
  • Uu.
    是的
  • Niiʼak tanʼas tanpipituʼa dau.
    我好像沒聽過。
  • Tanpipituʼ ca bituqaniʼ aluskunan, niiʼ tu pavazng kiniʼ dau.
    這七個(星星)相伴著,據說是不分離的,
  • Na pacqalas bunun tu na manʼica ca acang pang manʼica ca tanpipituʼ dii kiʼ.
    人類可認得部落的方位在那裡,因為這個星星就在那兒
  • Maca acang is bunun qabas haʼan tiʼ a,
    在這裡的族人聚落,這裡就是聚落區,就是取這地名為七(人)
  • Takipituʼ a ?
    七(人)
  • Uu. takipituʼ ca mansila aiza kiʼ.
    是的,這一邊地帶是七(人)
  • Mazang tupaʼi tu takipituʼ ca aiza ?
    為什麼稱那一帶是七(人)呢?
  • Na niapang, tupa ca madadaingaz tu
    不知道,老人曾說,那一帶區域就叫做七(人)
  • Uu
    是的
  • Maupataʼ na...
    就是這樣子
  • Uaʼ niiʼ tu cias bintuqan aiza ca patnuʼus...
    不是指那些星星…
  • Uaʼ. niiʼak tanʼas bintuqan tanpipituʼ.
    沒聽說過這個七個星星,叫做「七」是指聚落
  • Takipituʼ ca dii ?
    這個叫七部落嗎?
  • Uu
    是的
  • Na maqanciap ca madadaingaz mangkaʼ na.
    那些耆老應該是會的
  • Uu
    是的
  • Na maqanciap ca madadaingaz acang tupaʼun tu tanpipituʼ.
    舊部落的老人知道這個七(人),靠那一邊就是七(人)
  • Uu.
    是的
  • :Uaʼ, maupas tu Qalavang ca naiʼan tiʼ.
    這一帶好像是泰雅族人
  • Uu
    是嘛
  • Takipituʼ ca acang is bunun sipal aiza kiʼ.
    部落的靠那一邊就是七(人)
  • Uu
    是的
  • na tanama tanʼa qa.maca tinanʼan naak bunun haʼan dumaʼ acang aʼ.
    你聽看看,是我在其他部落所聽聞的,
  • uaʼ maiza dau ca tatlumaq papituʼ dau, patazus bunun dau,
    據說有一家七個人,被人殺害
  • Uu
    是的
  • uaʼ mudaan mundazaʼ is diqanin a minpituʼ bintuqan a dau,
    亡靈走上了天上之後變成星星,所以稱之為七(人一起)
  • cia acang ca maqanciapak tu takipituʼ ca sipal aiza.
    我是知道這部落叫七個在那邊
  • Niiʼak maqanciap is tupaʼun tu tanpipitu ca bintuqan.
    我是不知你所說的七個星星
  • Uu.
    是的
  • Niiʼak maqanciap is minpitu ,
    我不知道變成七(這回事),七(人)是那部落靠邊地帶
  • Uu, uaʼ madiaʼ ca palaciat bintuqan mangkiʼ a,
    是的,那個地方…,關於星星的這些事情還很多,也有射螃蟹的
  • Uu
    是呀
  • :Palapataz is kakalang.
    交戰螃蟹
  • Pasinpanaq is kakalang ca bintuqan
    星星與螃蟹交戰
  • Anaqat tupa ca qalinga dii tu,
    所以這故事是講述,那個七個星星,直到現在還交戰於…
  • maupaʼi minkakalang dau ca maipatazaʼ bunun mangkiʼ aʼ.
    因為殺害這些人的都變成了螃蟹
  • Uu
    是嘛
  • Anaqat papanaqus patazun nai ka dau.
    所以射擊要殺害他們,便知了。
  • Panaqun amin is bintuqan ca kukucunaʼ a na,
    蝦子也是被星星射殺的,不僅僅是螃蟹而已
  • Maupataʼ a .
    是這樣子嘛
  • Panaqun bintuqan amin ca kukucun pang na maca
    蝦子應該也是被星星射擊,要不然怎麼會撿螃蟹時,也會看到死蝦
  • Uu
    是的
  • Na panaqun amin bintuqan ca kakalang.
    螃蟹也會被星星射擊的
  • Uu
    是的
  • Niiʼ tu muʼhaz taʼa kakalang.
    不是只有螃蟹
  • Uu
    是的
  • Na panaqun amin ca kukucun a na.
    蝦子也會被星星射擊的
  • Uu, amin ca kukucun mangkiʼ qa .
    這些蝦子也是嘛
  • na madiaʼang amin ca palaciat diqanin mangkiʼi, uaʼ,
    也還有關於天方面的事,關於天氣我們是可以觀測的
  • maca saduu tas madangqac a bintuqan mangkiʼ,
    若是我們看到了紅色的這些星星,看到了紅色的這些星星時會怎樣呢?
  • Tupa tu masamu dau ka.
    據說是非常忌諱的
  • Uu
    就是啊
  • Masamu tanʼaun ku saduus tu madangqac a bintuqanti ,
    我認為看到了紅色的星星是忌諱的,不知道為何祖先這方面有忌諱?
  • Uu, tinaʼnak tu ca mudaan a nai munhaʼan muut mankamaʼaz,
    是的,我聽說,當到森林裡做些事的時候,當夜留宿戶外,即是相關以前族人獵首的事罷
  • Uu
    是嘛
  • Na tupa ca madadaingaz dau tu,
    耆老講述,是託夢見機行事的
  • maca niiʼ dau ha, mindangkaz ca lavivian mananavaʼ is
    不是的話,帶領者會醒來觀看星星的重要啟示
  • Uuca mintasal dau ca madangqac a na musuuʼ mucuqais dau.
    若是出現紅色的星星就得返回,看到紅色星是忌諱的
  • Tanʼkak tu masamu saduus madangqac a bintuqan
    我聽過看到紅色星是忌諱的
  • Anaqa, na maiza ca ...
    就是說,將會有…
  • Maupa taʼ ca madadaingaz tu,
    祖先們就是這樣的,若是有紅色的星星,就禁止抬頭往天上看了
  • Saduu, uu. niiʼ amin saduu kiʼ qa.
    看,是嘛。也禁止看嘛
  • Uu, niiʼ tu maqtuʼ saduuʼan ca madangqac, saʼnulan caak...,
    是的,紅色時不能看的,個人確實是…,講出來也沒什麼關係了,反正沒在做什麼。
  • Uu dii, na madaingazin azakun. Azakiʼ qabas a,
    那就,我已年邁了,我以前,還小的時候
  • Uu
    是的
  • Maiza ca bintuqan panduldul haʼan hilav naak dii kiʼ,
    有一顆星星掉落在我這個家門口,這是我家這門口.
  • Bazbaz zakun.
    (星星)與我對話
  • Uu
    是的
  • Uaʼ, minpalkavak, minpalkavak tu bazbaz zakun ca bintuqan.
    我就醒了過來,星星對我說話時醒來了,
  • Musuuʼak taqut tama naak. Tamat…,
    我立刻告訴我父親…,是我的伯父,即是Nasing(廖金池)父親,我稱之為長輩。
  • Uu
    是的
  • Tamat Kanciʼ (日文名)aʼ.
    是伯父(Kanci’ 日文名)他人,伯父馬上說(阻止)「閉嘴」,馬上說「閉嘴」
  • Uu
    是的
  • Uaʼ. panduu kak bazbaz dii, Musuuʼ tupa tu palilibas.
    我就停止說話,就是因為立刻說「閉嘴」
  • Ala taqukak tu tupatupa ca bintuqan bazbaz zakun aʼ.
    本來要傾訴星星對我說了些什麼的,要剛有說,伯父就馬上說(阻止)「閉嘴」,我只好停止了
  • Uu
    是的
  • Uaʼ. muqnin, minuqna,
    又有一次,是再次的,我從這裡飛到新部落那裡
  • Uu,
    是嘛
  • Nanuʼak tu kusbai na. kusbaika panhaʼan...
    我真的是在飛翔,飛到…
  • Uu,
    是嘛
  • kusbaika
    我飛…
  • Matasaq.
    在做夢嗎?
  • Aa.
  • Matasaq ak,
    是的,我在做夢
  • Uu
    是的
  • Kusbai kak panhaʼan baqlu acang aiza.
    我飛到新部落那裡,因為我的父母就在那裡
  • maiza amin ca haʼan acang tiʼun a. Uaʼ,
    在這部落也有的是長輩,但是,我到達了那裡,那邊送我的(星星)也走了。
  • Uu
    是的
  • Bintuqan a.
    是星星
  • Uu
    是的
  • Uaʼ, muqnang, bazbazak...,
    我又再次傾訴時…,伯父就阻止「閉嘴」,立即地勸說
  • Uu
    是的
  • Uaʼ, muqnin, muqnin azak a,
    我又有一次,我做夢說道,有一位…,
  • qalaqat na niiʼang amuu sainaduut tupaʼun zami tu
    可能你們沒有見過,我們叫他Qancuaz伯父, 就在學校下方一帶。
  • Uu
    是的
  • Ciataʼ ca pudaan zakun.
    是他把我送走了。
  • Uu
    是的
  • Mabutiqus tilac,
    包了一袋米,用很髒的袋子包著一袋米,讓我帶著走
  • Uu
    是的
  • Maupataʼ azak kusbai,
    我就是這樣飛走了
  • Uu
    是的
  • Tumangmang maupa taʼ tibilaulu...,
    就是這樣子地繞著飛…,我的頭頂的髮渦緊貼在天上。
  • Uu
    是的
  • Panhaʼan diqanin aiza kiʼ ca qanipu naakiʼ tipdat.
    我的頭頂的髮渦到達天上那兒緊貼著
  • Uu
    是啊
  • Uaʼ, makicuqaisak, makicuqais uaʼ muqnang maupataʼ a,
    我回來,這情況又再次,又再次到達地面,
  • minhaʼanang azak dazaʼ, uaʼ,
    我從上面,我俯視著大海中的人,有人在大海中
  • Uaʼ, tupa ca nastama Qancuaz naak tu,
    已故的伯父 Qancuaz指示我救那個人
  • Unauuku ca ihaʼan bumbuʼis ningʼav mackaʼ a dau,
    我就往海裡的人接去,海是非常的藍呀,海是相當大啊
  • Uu
    是啊
  • unaʼunku sitasal, sitasalunku ca bunun mackaʼa dau,
    我過去拉上來,我把那個人拉了上來
  • Ua, tupa ca tamaqancuaz inaak tu,
    我的伯父 Qancuaz說,想必是已經可以了,又再次時,立刻就被指示著
  • Uu
    是的
  • Uaʼ, muqnin, haʼan ludun aiza kiʼ ca...,
    又再次,約是在那座山上的…,我好像是在教會,雲就好像是在那座山上
  • :Uu.
    是的
  • :Mamang manauʼaz itaʼ tu manauʼaz ca luhum...,
    那雲朵是非常地美麗,那星星就住在裡面看著我
  • pababazbaz zakun tu maupamaupa dau kun qa,
    與我對話,告說我這個或那個的,我就忍不住地立刻傾訴,所以伯父很生氣
  • minahaʼantaʼ azak niiʼ tu ...,
    從此之後…,所以我不談起這些
  • Tupakak tu niiʼtu kua isbazbaz dii madaingazin azak.
    我是說,我已經老了說了也不礙事,沒有什麼關係
  • Uu.
    是的
  • Na mimaʼazit madaingazin.
    已經老了沒關係的
  • Uu, ala madaduu hala asuus bintuqan mangkiʼi qa.
    是的,你是非常適合於星星的宿命是吧!
  • Uu, ala maupataʼ qun azak
    是的,我就是如此的
  • Matu, maqanciapak is makua
    既使,我懂些什麼的…,這些星星是會如何等,我經歷了多少的對話
  • na maizin azak mutiʼun pababazbaz is bintuqan a.
    我曾有過三次的經驗與星星對話
  • Uu, na maupataʼ dii..., na madiaʼang ca tu isbazbazit ickuin palaciat mangkiʼiʼ,
    是的,就是如此,將來還有很多相關這些的事可做討論
  • na tanamunku ca tu qalinga palacait bintuqan mangkiʼI,
    我嘗試將論及關於星星的這些事,當然還有其他的…,就在所要討論的…
  • na madiaʼang ca qalinga ihaʼan bumbuʼ mangkiʼ na.
    其中還有很多很多可論及的事,關於天空…,各式各樣的
  • Uu na.
    就是呀
  • Madiaʼang a, na muqnang macingav suʼun maca ickuinin,
    太多了,將來有計劃安排工作時,會再請教你的
  • mqumicang
    謝謝祝福